Česta pitanja o psihoterapiji

Pitanja i odgovori

Kako da znam da li mi je potrebna psihoterapija?

Ne postoji prag koji treba preći. Ljudi se javljaju i sa jasno određenim teškoćama i sa nejasnim osećajem da nešto duže vreme nije na svom mestu. Oba razloga su dovoljna.

Prvi razgovor upravo tome i služi — da se zajedno vidi o čemu je reč i da li vam ovakav rad odgovara.

Koja je razlika između psihološkog savetovanja i psihoterapije?

Psihološko savetovanje je rad usmeren na konkretnu situaciju, odluku ili period — kraćeg trajanja i sa jasnije određenim fokusom. Psihoanalitička psihoterapija je dugotrajniji rad, koji se bavi onim što se ponavlja i onim što je teže dostupno.

Okvir je isti: seansa traje 50 minuta, termin je stalan, pravila poverljivosti se ne razlikuju. Razlikuju se trajanje i fokus, ne ozbiljnost rada — savetovanje nije manja verzija psihoterapije, nego drugačiji okvir za drugačiju potrebu.

Ne morate da odlučite unapred. U prvom razgovoru zajedno gledamo šta odgovara onome sa čim dolazite, a rad koji je počeo kao savetovanje može prerasti u psihoterapiju ako se pokaže potreba.

Koliko traje jedna seansa i koliko često se dolazi?

Seansa traje 50 minuta. Radi se jednom do tri puta nedeljno, u dogovorenom stalnom terminu.

Češći ritam omogućava dublji rad. Koliko puta nedeljno ćemo raditi dogovaramo zajedno, uzimajući u obzir i prirodu rada i vaše mogućnosti.

Koliko dugo traje psihoterapija?

Ne postoji unapred određen broj seansi. Psihoanalitička psihoterapija je po prirodi dugotrajniji rad i to je njena osobina, a ne nedostatak.

Odluka o završetku rada je tema razgovora i donosi se zajedno, a ne usput ili naglo.

Da li ću dobiti savet šta da radim?

Ne u obliku preporuke. Terapeut nije onaj koji daje gotova rešenja, već onaj koji pažljivo sluša i koji zajedno sa osobom pokušava da razume ono što je do tada bilo teško razumljivo, nedostupno ili bolno.

To ne znači da razgovor ostaje apstraktan. Znači da odluke ostaju vaše, a da se kroz rad menja koliko slobodno ih donosite.

Šta znači da ste psihoterapeut pod supervizijom?

Znači da sam u psihoanalitičkoj psihoterapijskoj edukaciji i da svoj klinički rad redovno iznosim supervizoru — iskusnijem psihoterapeutu koji prati kvalitet i etičku utemeljenost rada.

Supervizija je standardni deo ovakve obuke. Vodi se bez imena i bez podataka po kojima biste mogli da budete prepoznati, a supervizor je i sam vezan obavezom čuvanja poverljivosti.

Da li ostaje sve što kažem poverljivo?

Da. Sadržaj seansi, vaše ime i razlog dolaska ne dele se sa porodicom, poslodavcem ni trećim licima, niti se potvrđuje da ste u terapiji.

Postoji jedan izuzetak koji nalažu zakon i profesionalna etika: neposredna opasnost po vaš život ili život drugog lica. O tome razgovaramo otvoreno na početku rada.

Radite li sa adolescentima i kako je tu sa poverljivošću?

Da, radim sa adolescentima i odraslima. Ono što mlada osoba iznese na seansi ostaje između nje i mene; roditeljima se ne prenosi sadržaj razgovora.

Sa roditeljima se povremeno razgovara o okviru i o toku rada, i to se objašnjava jasno na početku, i njima i mladoj osobi.

Koliko košta seansa?

O ceni seanse dogovaramo se pre početka rada, u okviru prvog razgovora. Terapijski okvir — učestalost susreta, trajanje i način plaćanja — dogovara se zajedno i ostaje stabilan tokom rada.

Iznos ne stoji na sajtu zato što koliko psihoterapija košta zavisi od toga kako se radi: jednom nedeljno nije isto što i tri puta nedeljno. U prvom kontaktu dobićete jasnu i konkretnu informaciju, pre nego što bilo šta zakažete.

Za sve informacije možete se javiti mejlom ili telefonom.

Da li je online terapija jednako vredna kao rad uživo?

Za veliki broj ljudi jeste, naročito kada je alternativa da se ne radi kontinuirano. Okvir, trajanje i pravila poverljivosti su isti.

Online rad traži miran prostor u kome vas niko ne prekida i stabilnu vezu. O tome se dogovaramo unapred.

Da li psihoterapija zamenjuje lekove i psihijatra?

Ne. Psihoterapija ne isključuje i ne zamenjuje psihijatrijsku procenu i lečenje kada je ono indikovano.

Kada procenim da je potrebna i druga vrsta podrške, reći ću to otvoreno i o tome ćemo razgovarati.

Šta ako posle prve seanse ne želim da nastavim?

To je potpuno u redu i ne traži objašnjenje. Posle prvog razgovora ne postoji obaveza da se nastavi.

Ako procenim da bi vam više odgovarao drugi pristup ili druga vrsta pomoći, reći ću to i, koliko mogu, uputiti vas dalje.

Kako da se javim?

Preko forme na stranici za kontakt, mejlom ili telefonom. Ne morate unapred da objasnite o čemu je reč.

Ako se ne javim odmah, to je najčešće zato što sam u seansi. Javiću se čim budem u mogućnosti.